Naslovna Srpska i BiH U BiH jedan narod uz pomoć Zapada preglasava druga dva

U BiH jedan narod uz pomoć Zapada preglasava druga dva

Sputnik |
294

Uvod u kreditni aranžman sa MMF-om u Bosni Hercegovini potpisan je pod pritiskom Evropske unije, a sve što se diktira iz Brisela na kraju ostane samo mrtvo slovo na papiru, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja.

Postizanje dogovora o mehanizmu koordinacije i potpisivanje Pisma o namerama za kreditni aranžman Bosne i Hercegovine sa MMF-om predstavljen je kao „povratak zemlje na evropski put“.

Naime, potpisnici, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, i šef delegacije i specijalni predstavnik Evropske unije Lars Gunar Vigemark izjavili su da će na ovaj način „evropski put Bosne i Hercegovine biti odblokiran“.

Međutim, profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja u razgovoru za Sputnjik ocenjuje da u BiH nema istinske političke volje da se zajedno ide u Evropsku uniju. “Potpisnici su sasvim sigurno bili pod pritiskom Brisela tokom ovih dogovora, jer se od njih traži da se ostvaruje reformska agenda iz prošle godine — koju su takođe potpisali pod pritiskom“, kaže Šolaja.

„Istovremeno, iskorišćena je prilika da se MMF-u što pre pošalje pismo kako bi stigao novac, jako važan faktor uoči predstojećih lokalnih izbora koji se bave opštim, nacionalnim temama. Podsećam, taj potpis je već dobio primedbe — Hrvati, koji nemaju brojnost naroda, ni razvijen institucionalni sistem predstavljanja, traže usaglašavanje u kantonima. To je klasična igra političkih lidera u BiH: potpis se kasnije u nekoj formi neće realizovati, jer u suštini nema istinske političke volje da se zajedno ide ka Evropskoj uniji“, kaže Šolaja.

On dodaje da je važna činjenica da je ovaj dogovor došao u vreme ozbiljne destabilizacije Republike Srpske, pa je samim tim potvrdio da bez nje nema ni Bosne i Hercegovine. „Apsolutno — ona je teritorijalni, ali i institucionalni deo BiH, naseljena je većinski Srbima koji su konstitutivni narod među tri entiteta, i to je ključ kroz koji treba sve da se rešava“, kaže sagovornik Sputnjika.

„U suštini, svako ko zanemaruje Republiku Srpsku mora da zna da BiH ne može da postoji bez nje. Problem je što se u aktuelnim politikama, a naročito u međunarodnoj javnosti, stvara slika da je BiH kompaktna centralizovana država, da je Sarajevo njen glavni grad, a politički sistem zemlje predviđa postojanje zajedničkih institucija, koje se zajednički kreiraju. Ako se Republika Srpska nekim čudom izvuče iz sistema, BiH ne postoji“, ističe Šolaja.

Naš sagovornik podseća na činjenicu da je jedan narod, uz pomoć međunarodnih sudija, preglasao druga dva, što je inače formula za konflikt u BiH. Upitan da li uopšte veruje u evropski put zemlje, Šolaja kaže da je reč o „čudnoj ideji, koja makar za sada nema budućnost“:

„Evropskog puta nema dok se ne definiše politička stabilnost u BiH, a ona se neće tako lako definisati, jer sve što se dešava u našoj politici proizilazi iz Dejtonskog sporazuma, uključujući i Aneks 4, koji je neko nazvao Ustavom — a on je često izvor konflikata. Dok narodi ne sednu za sto i između sebe ne dogovore rešenja za brojna pitanja, jako je teško govoriti o bilo kakvom evropskom putu“, kaže Miloš Šolaja.

Sve što se dešava u formalnom pogledu u Bosni i Hercegovini, a diktira se iz Brisela, na kraju ostane samo mrtvo slovo na papiru, zaključuje profesor Šolaja u razgovoru za Sputnjik.

Ostavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of