Naslovna Srpska i BiH Hrvatska oluja nad Sarajevom

Hrvatska oluja nad Sarajevom

Sputnik |
296
Mostar - © Tanjug/ TANJA VALIC

Bošnjaci žele da naprave državu koja bi se zvala Bosna, bez Hercegovine u imenu, u kojoj bi bili bosanski narod i bosanski jezik. Ponašanje Hrvata u Bosni može da se tumači kao deo predizborne kampanje Zagreba zato što dobar broj hrvatskih birača živi ili je rođeno na teritoriji Federacije BiH, ili vodi poreklo sa prostora tog entiteta.

Prašina koja se podigla u Bosni i Hercegovini, jer hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović nije bio pozvan na potpisivanje sporazuma o mehanizmu koordinacije o načinu donošenja odluka unutar BiH u procesu pridruživanja EU između Milorada Dodika i Bakira Izetbegovića, stigla je i do Brisela. Čović, koji je i predsednik Hrvatske demokratske stranke (HDZ) u Bosni i Hercegovini, žalio se zbog toga visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini i Johanesu Hanu, napominjući im da je postignuti sporazum „mrtvo slovo na papiru“ bez blagoslova bosanskih Hrvata. Tako oštra retorika Čovića zatekla je nespremne ne samo Bošnjake i Bakira Izetbegovića, već i članove EU koji su sastanak i upriličili.

Čović je kao sporno istakao tačke dva i tri sporazuma Izetbegovića i Dodika, prema kojima se „eliminiše učešće kantona, u skladu sa njihovim ustavnim ovlašćenjima, u mehanizmu koordinacije“. Izetbegović je takvu interpretaciju sporazuma sa Dodikom odmah demantovao, ali Čović je ostao uporan.

Bivši član Predsedništva BiH iz redova Hrvata Ivo Miro Jović smatra da je situacija posle potpisivanja sporazuma mnogo ozbiljnija nego što se čini.

„U zemlji u kojoj su tri konstitutivna naroda, a koja funkcioniše kao jedna država dva entiteta, ponovo se javljaju neke sile koje bi htele BiH na štetu Hrvata ili bez Hrvata. BiH nikada neće imati prosperitet i napredak ako se ne uvažavamo međusobno, a do sada se pokazalo da svaki put kada dvoje nešto naprave, uvek je to na štetu trećeg“, kaže Jović, aludirajući na poziciju Hrvata u BiH.

On kaže da, bez obzira što je postojao zastoj na putu evrointegracija BiH, Hrvati i dalje žele da vide BiH u EU, ali i u NATO-u.

„Međutim, ovo je loš primer, i sigurno neće dati rezultate ako ne bude međusobne saradnje i dogovora sva tri naroda, koji bi bili na dobrobit svih, a ne na štetu nekih“, tvrdi naš sagovornik, dodajući da je sporazum dogovor dva stranačka lidera, a ne na nivou cele države, i objašnjava zašto je na sastanku trebalo da budu i predstavnici Hrvata.

„Kantoni i županije imaju ustave, vlade i svoja ovlašćenja. Neke oblasti, kao što su sport, obrazovanje, kultura, prosveta, zdravstvo, isključivo su u nadležnosti županija. One imaju od osam do deset ministara i, ponavljam, ustave, a ne statute. Implementiranje evropskog pravnog sistema, odnosno, prilagođavanje zakonodavstva BiH Evropi, nije moguće bez učešća županija. Zato mogu ugovori da se potpisuju, ali to se ne može sprovesti na terenu ako skupštine i vlade kantona i županija to ne prihvate. I zato je nužno da Hrvati učestvuju u onom delu u kome oni imaju nadležnost“, objašnjava Jović.

On podseća da je RS centralizovan entitet, sa jednom vladom i ustavom, dok Federacija ima federalni ustav i deset ustava u županijama.

Jović napominje i da se i na tome pokazala već ustaljena praksa da Bošnjaci u Bosni „sede na dve stolice“ i zato njihovu politiku zove „politikom suncokreta“.

„Oni gledaju da naprave državu koja bi se zvala Bosna, bez Hercegovine u imenu, u kojoj bi bili bosanski narod i bosanski jezik. U jednoj višeslojnoj zajednici kao što je BiH, osim građanskih, moraju postojati i nacionalna prava ljudi koji čine tu zajednicu. U ovom slučaju, tri konstitutivna naroda. Međutim, dva naroda u BiH su konstitutivni i, gledajte sad, suvereni. To su Bošnjaci i Srbi. A Hrvati su konstitutivni i to samo na papiru. Zato nas i preglasavaju, zato nama i biraju naše izaslanike, pa čak i članove Predsedništva“, kaže Jović.

Jović je izričit da izbori u Hrvatskoj ni na koji način nisu povezani sa opravdanim nezadovoljstvom bosanskih Hrvata povodom sklapanja sporazuma između Dodika i Izetbegovića bez konsultacija Hrvata u BiH.

Gostimir Popović, politikolog iz Banjaluke, međutim, smatra da se razlozi za hrvatsko nezadovoljstvo teško mogu objasniti, jer kako smatra — argumenata za to nema. Naš sagovornik kaže da kada god se desi da RS na neki način napravi neku vrstu lične i kolektivne zaštite, pojave se oni koji smatraju da je korisno samo da se radi nešto na štetu naroda u RS. U tom svetlu Popović vidi i ponašanje Hrvata u Bosni, napominjući da ne treba zaboraviti da je u Hrvatskoj u toku predizborna kampanja.

„U ovom slučaju imamo na neki način uticaj određenih političkih struktura iz Zagreba na političke strukture u Mostaru. Tako da i ovo sada možemo gledati kao jednu vrstu političke kampanje zato što dobar broj birača ili je iz dela hrvatskog naroda na prostoru Federacije BiH ili iz reda bosanskih Hrvata koji danas žive na teritoriji Republike Hrvatske. To je prilično veliko biračko telo i za njega se vredi boriti i oni to rade“, navodi Popović.

Popović je ubeđen da se odnosi Bošnjaka i Hrvata, bez obzira na poslednja dešavanja, neće pokvariti, jer kako kaže oni imaju zajedničke mentore na Zapadu.

Ostavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of